ISTORIJA SE PONAVLJA Poslednji srpski juniori koji su pokorili Evropu ostavili recept za sadašnje „orliće“

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Ove nedelje, od 20.15 u Bratislavi, juniorska košarkaška reprezentacija Srbije igra protiv Španije za titulu U18 prvaka Evrope. Dugo se čeka na tu titulu. Baš dugo za zemlju košarke. „Neki novi klinci“ su, međutim, tu.

Te 2009, Srbija je poslednji put bila kontinentalni juniorski šampion u igri pod obručima. Igralo se u Mecu, gde je domaća, francuska publika, s nestrpljenjem očekivala da vidi kako to veliki favoriti, njihovi ljubimci, pokoravaju Evropu. I ne čudi, igrali su za mlade Francuze tada odlični košgeteri Furnije i Lebrun, najbolji asistent i najbolji trojkaš bio je Leo Vesterman, a Srbija…

Ekipa Srbije je doputovala u Mec posle šestog mesta godinu dana ranije, kada je imala nesreću da se u četvrtfinalnoj grupi nađe sa potonjim finalistima, Grcima i Litvancima, a samo za dva tima je bilo mesta u polufinalu. Deo igrača koji je stigao u Mec je bio iz te, šestoplasirane U18 ekipe iz 2009, a deo iz petoplasirane sa U16 Evropskog prvenstva, takođe godinu dana ranije.

Selektor u Mecu – Vlada Jovanović. Kao što je i sadašnjoj generaciji.

Nije to, međutim, jedina sličnost.

Igrati protiv favorita nikada nije lako. Znao je to Jovanović, znali su i njegovi izabranici. A u timu Srbije tada su bili Nemanja Jaramaz, Aleksandar Ponjavić, Petar Torlak, Miloš Tripković, Nikola Vukasović, Milić Blagojević, Danilo Anđušić, Lazar Radosavljević, Nemanja Bešović, Nikola Rondović, Branislav Đekić i Dejan Musli.

Počeli su – sudarom sa favoritom. Francuska je bila bolja, 63:68, a onda su krenule pobede. Padale su pred „orlićima“ Češka, Slovenija, Nemačka, a posle ne baš mnogo bitnog poraza od Španije, usledili su trijumfi kada je bilo najvažnije: nad Hrvatskom, Italijom, Turskom i… onda finale. U Mecu, sa Francuzima.

Šokirali su tada naši mladi košarkaši velikog favorita. Najpre početnom serijom 8:0. Pa baražnom paljbom za 26:15. Onda su rezervisti preuzeli glavnu ulogu, oduperavši se moćnom rivalu koji je brzo smanjio zaostatak. Čak i kada bi zvezde naše ekipe trojkama omogućile veliku prednost, poput 63:51 posle uzastopnih dalekometnih Anđušićevih pogdaka, favorit nije odustajao – prišao je na „-2“. A onda, igra živaca. Svest o tome da će pobedu odneti smireniji. I borbeniji. Kada su Francuzi, na „-3“, krenuli u kontru, i to posle Jaramazovog promašaja, upravo ih je Jarmaz stigao, oduzeo loptu, bio fauliran, pa sa linije penala doneo nedostižnu prednost.

I, tu i leži recept za naše juniore.

Jer, i oni su prvenstvo počeli porazom od favorita. Sa kojim sada igraju za zlato.

Posle uvodnih 70:76 protiv Španije, ekipa Vlade Jovanovića je na ovom šampionatu u Slovačkoj pobedila Italiju, Ukrajinu, pa u nokaut fazi Nemačku, Bosnu i Hercegovinu i, posle prave drame, Litvaniju.

Sada, kao 2009. kada je poslednje juniorsko zlato stiglo u Srbiju, recept ostaje isti: hrabro, iako je rival – favorit. Borbeno, bez obzira da li se počne meč kao starter ili uđe sa klupe, da li je „+12“ ili „-5“, da li treba ispraviti svoju, ili grešku saigrača. I, naravno, ništa bez smirenosti, jer samo „hladna glava“ omogujuće da se talenat iskaže u punom sjaju. A od zlata ima većeg sjaja u košarci – ima, kada se igra timski. Kada se bude ono što jesi.

To je bio recept ne samo iz 2009, već je to višedecenijski recept iz zemlje košarke.
preuzeto: blic.rs

0%
0%
Awesome
  • User Ratings (0 Votes)
    0
Share.

About Author

Leave A Reply