The Clash – muzika pobune

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

U vreme kada se pank rađao, sredinom 1970-ih, nastao je The Clash, engleski pank-rok bend koji će obeležiti ovaj muzički pravac i koji se smatra jednim od njegovih začetnika.

Ostaće upamćeni po karakterističnoj muzici, punoj eksperimentisanja, ali i politički angažovanim tekstovima.

Devet godina, šest albuma

Sastav The Clash osnovan je 1976. godine i činili su ga Džo Stramer (pevač i gitarista), Mik Džons (gitarista), Pol Simonon (bas gitarista) i Toper Hedon (bubnjar). Iako je Stramer zvanično bio pevač, na albumima su pevali svi članovi benda.

The Clash
The Clash

Naziv The Clash predložio je Pol Simonon. Reč clash na engleskom znači sudar, ali u smislu sudara dve vojske, ne automobilskog sudara (crash).

Bend je od samog početka svirao muziku oštrijeg zvuka. Prvi nastup imali su u Šefildu, kao predgrupa Seks Pistolsima.

  • Godine 1979. izdali su svoj prvi album, jednostavnog naziva The Clash. U to vreme se govorilo da je „pank umro onog dana kada su The Clash potpisali ugovor za izdavačku kuću CBS“. Singlovi White Riot i Complete Control stekli su veliku popularnost u Britaniji. Američki CBS isprva je smatrao ovaj album nedovoljno komercijalnim, te ga je zvanično objavio tek 1979. godine.
  • Godine 1978. objavljuju album Give ‘Em Enough Rope, prvi za američko tržište. Pojedini pankeri ocenili su ovaj album kao „preproduciran“ i „ispeglan“.
  • Iduće godine objavili su album koji se smatra prekretnicom u karijeri benda – London Calling. Ovo je prvi album na kom The Clash napušta čist pank-rok zvuk, te se na njemu mogu čuti i ska, rege, fank i rokabili. London Calling smatra se jednim od najboljih rok albuma svih vremena.
  • Godinu dana kasnije nastaje album Sandinista!, čije pesme takođe predstavljaju mešavinu više žanrova. Iako je album dobro prošao kod publike, kritičari su ga smatrali početkom kraja The Clash-a.
  • Godine 1982. izdaju album Combat Rock, koji se smatra primerom loše prodavanog albuma. Čak postoji izreka da bi „svaki rok bend trebalo pobiti pre nego što napravi svoj Combat Rock“. Ipak, pesme sa ovog albuma, Rock the Casbah i Should I Stay or Should I Go, dobro su prošle kod šire publike.
  • Nakon propasti koje je bendu doneo Combat Rock, Hedon je otpušten iz grupe zbog problema sa drogom. Godine 1983. Stramer je i Džonsa izbacio iz benda, što mnogi smatraju krajem The Clash-a. U grupu dolaze Nik Šepard i Nik Vajt, i bend u tom sastavu izdaje svoje poslednji album – Cut the Crap.
  • Početkom 1986. grupa zvanično prestaje da postoji.

Politika i muzika

Članovi benda su, kako u tekstovima pesama tako i u javnim nastupima, iskazivali levičarsko opredeljenje, kao i protivljenje neonacizmu, koji je u to vreme uzimao maha. Jak osećaj za socijalnu pravdu prisutan je u velikom broju tekstova njihovih pesama.

Kao i mnogi pank bendovi svog vremena, The Clash je bio protivnik monarhije i aristokratije. Međutim, za razliku od svojih pankerskih savremenika, odbili su nihilizam. Njihove pesme neretko su kritikovale društvene anomalije koristeći se sarkazmom (Know Your Rights).

The ClashU njihovim ranijim pesmama mogu se uočiti eksplicitni politički tekstovi. Primer za to je pesma White Riot, koja ohrabruje belačku omladinu da besni, baš kao što to čine crnci. Mnogi kritičari smatraju da su ovakvi tekstovi bili upravo ono što je bilo potrebno engleskom društvu u eri tačerizma.

Stihovi The Clash-a nisu zaobišli ni američko društvo. Pesma Washington Bullets govori o tajnim vojnim operacijama širom sveta, dok seThe Call Up osvrće na američku politiku mobilizacije.

Levičarski stavovi članova benda ogledali su se i u njihovom odbijanju uobičajenog načina profitiranja u muzičkoj industriji. Insistirali su da se njihovi dvostruki i trostruki albumi prodaju po ceni jednostrukog, dok su oni sami snosili trošak razlike u ceni.Zbog toga su konstantno bili u dugovima prema CBS-u.

Neizbrisiv trag u istoriji pank-roka

Muzika The Clash-a uticala je na mnoge naredne generacije. Mogu se smatrati zaslužnim i za kreiranje političkih stavova kasnijih pank i rok izvođača, kao što su Bad ReligionGreen DayRise AgainstManic Street Preachers

Trag koji je ova grupa ostavila svakako nije ograničen samo na englesko govorno područje. U Španiji su takođe stekli veliku popularnost, pre svega zahvaljujući pesmi Spanish Bombs, koja za temu ima Španski građanski rat.

The Clash se ubraja među 30 najvećih muzičkih izvođača svih vremena, a njihov debi album se, zajedno sa albumom Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols, smatra „definitivnom obznanom panka“. Društvene teme koje njihove pesme obrađuju i koje su bile aktuelne 1970-ih, aktuelne su i danas.

Stoga se slobodno može reći da muzika The Clash-a nikada neće umreti, baš kao ni pank.

 

Izvor: FB stranica Kultivisi se

Share.

About Author

Leave A Reply