Antonio Gaudi: magični arhitekta Barselone

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Kada je reč o gradu Barseloni neke od prvih asocijacija su, ukoliko izuzmemo istoimeni fudbalski klub, velelepna zdanja koja je sagradio slavni katalonski arhitekta Antonio Gaudi.

Njegove najreprezentativnije građevine Sagrada FamilijaKasa BatloKasa Mila i Park Gueljgodišnje izmame uzdahe mnogih turista koji, neretko, ovaj mediteranski grad posete upravo zbog njih. Navedena arhitektonska dela nalaze se pod zaštitom UNESKO-a kao dela od izuzetnog značaja.

Antonio Gaudi: detinjstvo i počeci karijere

Antoni Gaudi rođen je 1852. godine. Oko tačnog mesta Gaudijevog rođenja vodi se polemika. Naime, nikada nije precizno ustanovljeno da li se rodio u Reusu ili Riudomsu, ali većina biografskih podataka svedoči u korist prvonavedenog mesta.

Antoni Gaudi

U Barselonu se doselio sa svojih sedamnaest godina i upisao arhitekturu na Visokoj tehničkoj školi za arhitekturu. Osećaj za detalj i sposobnost pažljivog posmatranja naizgled neprimetnih pojedinosti sveta koji nas okružuje, osobine su veoma važne za svakog umetnika, a on ih je stekao još kao dete. U detinjstvu mu je kretanje često bilo ograničeno usled reumatskog oboljenja. Ali je, čini se, priroda sve to nadomestila podarivši umetniku bogatu maštu kao glavno oruđe koje će koristiti tokom svog stvaralaštva.

Finansijske probleme je tokom studija rešavao radeći kao dizajner nameštaja i tehnički crtač. To je ujedno bila već druga nevolja koju je Gaudi okrenuo u svoju korist. Njegov studentski rad, vitrina koju je dizajnirao, bila je izložena na Univerzalnoj izložbi u Parizu 1878. godine. Posle izložbe uspesi na poslovnom planu su se samo nizali.

Gaudijevim dizajnom bio je oduševljen tadašnji cenjeni poslodavac tekstilne industrije Eusebi Guelj, budući klijent i mecena zahvaljujući čijoj finansijskoj potpori je Gaudi dobio mogućnost eksperimentisanja i improvizovanja u planiranju i izgradnji.

Najpoznatiji arhitektonski projekti

Najpoznatiji zajednički projekat Antonija Gaudija i njegovog mecene Eusebija Guelja je Park Guelj smešten na brdu El Karmel. Park je prvobitno bio zamišljen kao komercijalni stambeni kompleks, ali je posle promene plana pretvoren u gradski park otvoren za posetioce. Arhitekta je svoj projekat prilagodio obliku terena sa željom da priroda i arhitektura čine jedinstvo.

Uglovi će nestati, a materija će prikazati sebe u bogatstvu astralnih oblika.

Koristeći se tehnikom mozaičnog sklapanja raznobojne polomljene keramike (tzv. trenkadis) i projektujući kućice bajkovitog izgleda, načinio je jedinstveno mesto za odmor sa čije se najviše tačke pruža predivan pogled na Barselonu.

U sklopu parka sagrađena je i kuća u kojoj je Gaudi boravio tokom izgradnje jer je stalno nadgledao radove i na licu mesta menjao planove što je ljude koji su sa njime radili izluđivalo.

Svojim neobičnim i lucidnim stilom umnogome je doprineo modernističkom preokretukatalonske umetnosti. On zanemaruje standardne arhitektonske norme i oživljava svoje građevine koristeći organske oblike, prirodne materijale, lomljenu keramiku i staklo.

Park Guelj

Likovni kritičar Wiedemann o njegovom stvaralaštvu je rekao: Njegove zgrade su nežne oaze u prostoru protraćenom funkcionalnim, neprocenjiv dragulj među linijama sivih kuća-kreacije koje pulsiraju melodičnim ritmom u masi mrtvog okruženja.

Pored Guelj parka i Kuće Batlo i Mila upravo su takve, izmaštane i kao pomoću neke magije iznikle iz tla na kojem se nalaze. Bez pravih uglova i nalik na talase, ove građevine izgledaju prirodno i oživljeno. Dodatnoj lakoći doprinose mnogobrojni svetlosni efekti dobijeni odbijanjem sunčevih zraka o vitražnom tehnikom ukrašene prozore.

Kuća Batljo

Kako je sam govorio: Uglovi će nestati, a materija će prikazati sebe u bogatstvu astralnih oblika. Sunce će sijati sa sve četiri strane sveta i biće to vizija Raja. 

Vizija raja bio je motiv kojem su prethodile godine posvećnog rada jednog zanesenjaka. Gaudi je smatrao da: Svako delo mora da zavodi. Ako se taj kvalitet umetnosti izgubi, izgubljena je i umetnost.

Fanatik i radoholik do smrti

Gaudija su često opisivali kao mrgodnog i čudnog, ali nikako nisu osporavali njegovu profesionalnost i karakternost. Čitav život podredio je profesiji i stvaranju.

Svako delo mora da zavodi. Ako se taj kvalitet umetnosti izgubi, izgubljena je i umetnost.

O njegovom fanatizmu dosta svedoči činjenica da je planiranju i izgradnji čuvene rimokatoličke bazilike Sagrade Familije posvetio 40 godina. Poslednjih godina života je samo tim projektom i bio preokupiran.

Ovaj projekat je prvobitno bio započet od strane Fransesk de Paula del Viljara, a Gaudi je preuzeo planiranje i izgradnju 1882. godine. Sagrada Familija predstavlja simbol njegove asketske religioznosti i bunt protiv industrijalizacije. Kao delo predstavlja težnju za stvaranjem građevine koja će biti harmonična i estetski lepa.

Iako je u mladosti preferirao hedonistički način življenja starost je potpuno posvetio poslu,

Sagrada Familia
Sagrada Familija

povukao se iz društvenog života i živeo skromno odričući se svih uživanja. Kada je jednog jutra pošao na molitvu udario ga je tramvaj. S obzirom na to da je bio skromno odeven niko ga u prvi mah nije prepoznao, te je zbog ne pružanja adekvatne prve pomoći preminuo posle nekoliko dana, 1926. godine.

Za sobom je ostavio nedovršenu rimokatoličku baziliku u gotskom stilu Sagradu Familju koja je još uvek u fazi izgradnje.

Prema planovima i predviđanjima Sagrada bi trebalo biti u potpunosti završena 2028. godine. Sam proces je otežan jer nije ostalo mnogo preciznih nacrta koji bi olakšali i ubrzali izgradnju. Gaudi je do ideja uglavnom dolazio improvizujući na licu mesta ne ostavljajući skice, a mali deo koji je i ostao uništen je u Španskom građanskom ratu.

U kripti Sagrade Familije Gaudi je i sahranjen. Iako za života nije dobio niti jedno priznanje ili nagradu njegova arhitektura i stil ostali su upamćeni i cenjeni širom sveta, a Sagrada Familija je najposećenije turističko mesto Španije.

 

Izvor: FB stranica Kultivisi se

Share.

About Author

Leave A Reply